БЕКОС

Халиловић историјску грађу не користи само за реконструкцију прошлости, већ је преобликује у слојевиту књижевну причу о насиљу, љубави, издаји и политичкој амбицији. Посебно се издваја спој документарног и имагинарног, којим се граница између историје и књижевне фикције намерно чини пропусном. Халиловићев приповедачки поступак одликују снажан језик, згуснута атмосфера и осећај да иза појединачних догађаја стоје дубље историјске и егзистенцијалне законитости. „Бекос“ је зато роман о прошлости, али и о универзалној људској потреби за влашћу, припадањем и смислом.