Када се погледа књижевни опус Мирјане Ранковић Луковић да се приметити одређена  поетичка метаморфоза, која је условила ауторкину трансформацију из кратких књижевних форми, поезије и кратке приче, ка роману, који је уједно и последње дело Мирјане Ранковић Луковић, што је књижевни критичар и велики познавалац завичајне литературе Остоја Продановић лепо истакао. Такође, њену поетику, на изглед, одликују „мале теме“ или како то сама ауторка каже „мале ствари“, а које чине све оне моменте и тренутке из наших живота, које можда чак и не примећујемо. Самим тим ауторкина оригиналност управо се огледа у специфичном стилу изражавања који одликује заинтересованост за породицу и међуљудске односе, али из једног посебног, њеног угла, који често обилује елементима хумора, у ком нема места за мржњу, али који је исто тако често сетан и меланхоличан и служи као огледало за све оне животне тренутке које смо некад и сами проживели…